Зима има предности и мане, али јој је највећи минус, поред оног температурног, утицај на наш организам. Хладноћа погађа мозак, плућа, зглобове, срце, крвне судове. Постоје намирнице које нас „греју“, а на подужем списку такозваних грејача налази се јака и масна храна, преноси РТС.
Специјалиста исхране др Верослава Станковић каже да током зиме треба уносити масну храну.
„Истина је да та масна храна повећава нашу топлоту. Угљени хидрати повећавају енергију, али масна повећава топлоту“, наводи Станковићева.
Станковићева саветује да се конзумира храна која има засићене масти. „То су маснија меса, маслац и маснији сиреви, млечни производи. Међутим не треба претеривати, јер то може довести до болести и повећања телесне масе“, додаје Станковићева.
Марија Стојановић са Института за физиологију Медицинског факултета у Београду указује на термички ефекат хране.
„То значи да се приликом уношења хранљивих материја, односно њихове обраде ослобађа топлота. Обрада подразумева варење хране, депоновања, преузимање у дигестивни тракт. Сви ти процеси захтевају енергију и самим ослобађањем енергије, ослобађа се топлота“, објашњава Стојановићева за РТС.
Нутрициониста Ана Тодоровић наглашава да су хељда и овас житарице које је најподесније јести током јутра, јер ће организам добити добру радну енергију за цео дан.
„Врло једноставно се справљају и најбоље када су у целом зрну. Увече се потапају у воду, кратко прокувају и ујутру се могу конзумирати са сувим воћем и орашастим плодовима“, каже Тодоровићева.
Врели напици доводе до прегрејавања нашег организма, отпуштања вишка топлоте и знојења и сасвим супротног ефекта – хлађења. Са друге стране, хладнији напици доводе до стварања топлоте, што ће довести до варења.
Препоручују се и сезонско воће и поврће. Рен се добро комбинује са месом и поврћем, а шаргерапа, целер, цвекла се најбоље конзумирају у свежем облику.