Историјa презимена
Тамо где су се рано почеле водити матичне књиге и где је вођена добра администрација, првенствено на просторима Аустроугарске и Млетачке републике, на тим просторима су презимена фиксирана веома давно. Такође, тамо где је био јако изражен племенски систем, стара родовска имена су се дуго одржавала не мењајући се често. Истраживања показују да су се презимена највише мењала на простору данашње уже Србије и она су на том простору доста касно уведена.
Аустроугарска
Државне власти Аустроугарске су административним путем забрањивале постојање презиме са наставком –ић код Срба, доношењем посебног нормативног акта. 1817. године издале наређење, по којем Срби у Аустрији нису смели да носе презимена са наставком -ић, што је на подручју Угарске посебно строго спровођено. Тако су презимена која су се завршавала са –евић и -овић остала са наставком –ев и –ов. Код презимена где је деминутивни додатак –ић био директно придодат на презименску основу, наставак –ић замењиван је са –ин.